^Back To Top






Прилог о Библиотеци поводом

МЕЂУНАРОДНЕ СЕДМИЦЕ КЊИГЕ

Прошло је десет година од смрти Жарке (Авакума) Мићовић (1925 – 2009), учитељице и библиотекарке из Рудог.

Београдски ђак, учитељица у Нишићима, Миочу и Рудом, била је и остала за генерације Руђана „строга“ библиотекарка, која је књигама и читаоцима дуги низ година испуњавала простор библиотеке. Наиме, 1971. срушен је „стари“ Соколски дом, који је пред Други свјетски рат изграђен на простору данашњег Трга Слободе у Рудом.Архитекта ове грађевине био је Руђанин, прашки студент, шпански борац, Марко Спахић, који је Рудом „подарио“ необичну, али фунКционалну грађевину, у којој су Руђани и њихови гости гледали позоришне и филмске представе, долазили на игранке, посјећивали спомен собу „Прве пролетерске“ и узимали књиге из мале библиотеке, која је располагала скромним фондом књига и часописа. Пред само рушење Соколског дома, Жарка Мићовић је почела са радом у библиотеци. Старији Руђани памте њену бригу о књижном фонду библиотеке, који је тада привремено смјештен у згради дома Добровољног ватрогасног друштва. Својим залагањем успјела је да и у тешким условима за рад, када су књиге биле буквално по поду привременог смјештаја, настави рад библиотеке, на обострано задовољство љубитеља писане ријечи. У новој згради Дома културе библиотека је добила двије велике намјенске просторије за смјештај књига и читаонички простор, а наредних двадесетак година, име Жарке Мићовић постаће симбол библиотеке. И буквално је и било тако; она се сва посветила књигама и њеним читаоцима; водила је бригу о потребама свих категорија читалаца, набављајући књиге од свуда, а најчешће на београдском октобарском Сајму књига. Библиотека се пунила књигама, дневна издања новина и часописа су се читала у читаоници, а у библиотеку се ишло тих осамдесетих година као: „Идем код Жарке – Има ли шта ново код Жарке..?“ Била је и строга према онима који су у читаоницу долазили само да „убију вријеме“ или су враћали непрочитане књиге послије само дан или два кориштења. Знала је да прекори такве, али и да их неким чудним шармом привуче да заволе књигу, а управо они данас са великим поштовањем причају и препричавају догодовштине из тог времена. Сигурно да се и данас у библиотеци, тридесетак година од њеног пензионисања и десет година од смрти, њено присуство осјећа, јер је она била и остала појам библиотекара који су дали печат једном времену и остали узор генерацијама које су након тога дошле. Библиотека „Просвјета“ Рудо с поносом истиче улогу ове жене, посвећене мисији библиотекара, која се данас у овом времену све мање цијени, а која је свакако касније била и путоказ библиотекарима у Рудом да 2018. године Народна библиотека „Просвјета“ добије награду „Ђорђе Пејановић“ као најбоља библиотека у Републици Српској. 
Ту награду, уз ово сјећање, посвећујемо Жарки Мићовић.

На мрежи

We have 21 guests and no members online

Колико познајете Рудо?

Линкови


 

Сва права задржана. 2014. Народна библиотека "Просвјета" Рудо