^Back To Top






Прилог о Библиотеци поводом

МЕЂУНАРОДНЕ СЕДМИЦЕ КЊИГЕ

Фјодор Михајлович Достојевски (рус. Фёдор Михайлович Достоевский; рођен 11. новембра, односно 30. октобра по старом календару, 1821. године у Москви, преминуо 9. фебруара, односно 28. јануара по старом календару, 1881. године у Санкт Петербургу) био је руски писац и један од највећих писаца свих времена.

 

Фјодор Михајлович Достојевски (рус. Фёдор Михайлович Достоевский; рођен 11. новембра, односно 30. октобра по старом календару, 1821. године у Москви, преминуо 9. фебруара, односно 28. јануара по старом календару, 1881. године у Санкт Петербургу) био је руски писац и један од највећих писаца свих времена.

Завршио је војну школу. У двадесетосмој години због учешћа у револуционарној организацији био је осуђен на смрт. Након помиловања провео је четири године на присилном раду у Сибиру.

 Један је од најутицајнијих писаца руске књижевности. Према ширини и значају утицаја, посебно у модернизму, он је био свјетски писац у рангу Шекспира и Сервантеса. Реализам Достојевског представља својеврсни прелаз према модернизму, јер његово стварање управо у епохи модернизма постаје неком врстом узора начина писања. Са аспекта књижевне технике његови су романи још увек блиски реализму због обухвата цјелине, начина карактеризације и доминирајуће нарације, док драматични дијалози, филозофске расправе и полифонија чине од њега претечу модернизма. Утемељитељ је психолошког романа, а по многима је и претеча егзистенцијализма.

Најпознатија дјела Достојевског су:

"Злочин и казна"

"Браћа Карамазови"

"Биједни људи"

"Коцкар"

"Идиот"

"Понижени и увријеђени"

"Двојник"

"Зли дуси"

"Младић"

 

ЦИТАТИ:

Они који знају говорити, говоре кратко.

Никад ниста не предузимајте док вас држи бијес.

Човјек је несрећан зато што не зна да је срећан.

Боље је остати на цједилу него бити процјеђен.

Тајна човјековог живота није у томе да само живи, него у томе засто живи.

Глупан који је постао свјестан да је глупан, није више глупан.

Ако хоћес да те други поштују, поштуј самога себе.

Сви идеали свијета не вриједе сузе једног дјетета.

Љепота ће спасти овај свет.

Ништа на свијету није теже од искрености, и нема ништа лакше од ласкања.

Ако си се упутио према циљу, и путем почео да застајкујеш и камењем гађас сваког пса који на тебе лаје, никада нећес стићи на циљ.

Ако при свакој пријатељској услузи одмах мислиш на захвалност, онда ниси даровао, већ продао.

Мудар човјек чита и мудре књиге и самога себе.

Онај који никад не промјени своје мишљење воли самог себе више него ли истину.

Пре него што кажеш људима како треба да живе, покажи то на свом примјеру.

АКО СИ УСПЈЕШАН У НЕЧЕМУ ИЛИ ЋЕ ТЕ КОПИРАТИ ИЛИ ЋЕ ТИ ЗАВИДЈЕТИ ИЛИ ЋЕ ТЕ МРЗИТИ.

Настојим вољети живот више од његовог смисла.

За човјека нема ништа примамљивије од слободе његове савјести, али ни ништа теже.

ВОЉЕТИ ЗНАЧИ МОЋИ ДРУГОГ ЧОВЈЕКА  ВИДЈЕТИ ОНАКВИМ КАКВИМ ГА ЈЕ БОГ СТВОРИО...

 

 

 

 

На мрежи

We have 23 guests and no members online

Колико познајете Рудо?

Линкови


 

Сва права задржана. 2014. Народна библиотека "Просвјета" Рудо