^Back To Top






Прилог о Библиотеци поводом

МЕЂУНАРОДНЕ СЕДМИЦЕ КЊИГЕ

Да би се од заборава отргнуло дјело младог и рано преминулог пјесника и критичара, припадника једне генерације младих чија су стваралачка и идејна стремљења сведена на дјеловања младобосанске организације или покрета, и приближило љубитељима писане ријечи и стиха, синоћ је СЦБ „Просвјета“ Фоча организовала промоцију зборника са научног скупа "Милош Видаковић- Царски сонети младобосанске књижевности, као одраз друштвених прилика пред Велики рат“.

Ово дјело открива нове детаље и чињенице о једном времену и друштвеним приликама пред Велики рат у БиХ и генерацији истовремено револуционара и пјесника и њиховом значају у политичкој и културној сфери.

Покретачи научног скупа и организатори „Дана сјећања на Милоша Видаковића“ који се већ 18 година одржавају у Рудом, су Предраг Остојић, Драган Папоњак и Радомир Јагодић.  Они су и главни „кривци“ што се један неправедно заборављен и скрајнут пјесник, поново враћа међу читалачку публику, како би се нешто више открило и сазнало о младићу који је поникао из тог краја, савременику и пријатељу Ива Андрића, као и о величини младости једне епохе, чије је стваралаштво па и живот прекинут најстрашнијим ратом у историји човјечанства.

Историчар и књижевник, Предраг Остојић каже да је круна свеукупног рада тежња да се говори о једној генерацији младих, о њиховом заносу, полету, стваралаштву, књижевним стремљењима која су занемарена, а препознатљивој искључиво по Сарајевском атентату.

„Ми смо дошли на идеју да организујемо научни скуп чиме бисмо направили круну тог свега. Наравно, требаће још таквих врста скупова који ће говорити и о тој ширини и о многим младим људима који су запостављени, нормално са централном личношћу Милоша Видаковића. Ово је први Зборник о њему, а имали смо част да угостимо еминенте стручњаке и младе људе са Филолошког факултета у Београду“, каже књижевник Предраг Остојић.

Тешко је утврдити шта је све допринијело да трагични младић, интелектуалац, један од најауторитативнијих и најсензибилнијих пјесника нараштаја Млада Босна, буде готово заборављен и недовољно признат. Када  се говори о његовој поезији она још увијек није довољно проучена, још није одређена она вриједност која тој поезији припада, каже књижевник Драган Папоњак. Радује чињеница што у последње вријеме има све више интересовања за то поетско стваралаштво, нарочито од стране младих који раде и докторске дисертације на ову тему.

"Како је Андрић, његов друг рекао, Видаковић је један од оних пјесника које Богови роде, а који умру млади. Он је један од оних пјесника који је заслужио већу пажњу и књижевна критика још увијек није довољно утврдила домете књижевног стваралаштва Милоша Видаковића. Он се ослања на епску пјесму, узимајући из ње тај есенцијални трен, односну ту моралну димензију коју је епска пјесма пјесма узвисила у надвријеме и смјешта га у садашњост. Та поезија „Царских сонета“ представља једну синтезу трагичног живота  и сна о хармонији и љепоти“, каже књижевник Драган Папоњак.

Цијела једна плејада босанскохерцеговачких пјесника наслањала се на Милоша Видаковића. Ни изузетно тежак живот, сиромаштво, вријеме проведено у тамницама, а ни тешка болест од које умире у двадест четвртој години, нису били препрека да за собом остави бисере поезије.

Већина припадника Младе Босне настрадала је и усмрћена на разним стратиштима и аустоугарским казаматима. Велики рат био је кобан за још великих пјесника. Умиру Милутин Бојић, Велимир Рајић, Владослав Петковић Дис који су заузели видно мјесто у историји српске књижевности. Милош Видаковић у новије вријеме стиче заслужено поштовање и позитивне критике о својој вриједној сачуваној умјетничкој заоставштини.

Промоција зборника са научног скупа "Милош Видаковић- Царски сонети младобосанске књижевности, као одраз друштвених прилика пред Велики рат“ организована је у оквиру Мајских дана културе у Фочи.

 

О зборнику и дјелу Милоша Видаковића говорили су уредник историчар проф. Предраг Остојић, књижевник проф. Драган Папоњак, а стихове је казивао сликар Радомир Рашо Јагодић.

 

 

На мрежи

We have 20 guests and no members online

Колико познајете Рудо?

Линкови


 

Сва права задржана. 2014. Народна библиотека "Просвјета" Рудо