^Back To Top






Прилог о Библиотеци поводом

МЕЂУНАРОДНЕ СЕДМИЦЕ КЊИГЕ

Синоћ је у малој сали Дома културе одржана промоција књиге "Српска прича - сећања из рата и револуције 1941-1945", мајора Александра Милошевића, коју је приредио млади историчар Немања Девић. Уживали смо у разговору који су водили историчари Немања Девић, Стефан Брадоњић и Предраг Остојић, у ријечима мајора Александра Милошевића и пријатним звуцима фруле Драшка Спасојевића. Овим, синoћњим споменом, васкрсли смо наше претке и све наше нерођене - и сви они су, заиста, синоћ били са нама и уз нас.

Како је сам аутор и приређивач, непосредно прије промоције, најавио "са великом радошћу и са неким детињим усхићењем, најављујем да се ''Српска прича'' од сутра наставља међу браћом и на другој страни Дрине. Сваког наредног дана дружићемо се од 19 часова у различитим градовима-јунацима наше миле Републике Српске: сутра у библиотеци у Рудом, прекосутра (21. марта) у библиотеци у Фочи и накосутра (у петак) у Гацку, у Херцеговини. Биће ово прилика да одавно у Христу уснули ратници из Шумадије прошетају старим, крстоносним стазама ''Босанске голготе''. Оживећемо сећање на њих - и на све личности са ове антологијске фотографије. На њој видимо, децембра 1944, како војници и старешине шумадијске Ударне бригаде на рукама носе своје погинуле команданте, потпоручнике Дугића и Павловића, од Калиновика до Фоче, где ће их и сахранити крај цркве. Клеветани, забрањени и умало заборављени - они ће од сутра бити поново са нама и уз нас."

 Ко је био мајор Александар Милошевић?
"Типичан изданак слободарске шумадијске лозе - сасушене и готово закорављене након 1918, официр војске Краљевине Југославије до гроба веран датој заклетви и предачким заветима - који не признаје капитулацију 1941. године. Устанички вођ у Шумадији и сведок првог чина на позорници грађанског рата; комадант корупуса и групе корпуса ЈВуО, поверљиви сарадник Драже Михаиловића и последњи сведок слома његове војске на Зеленгори 1945. године. Невољни изгнаник из отаџбине и канадски емигрант, физички радник и једно од првих пера српске емиграције.Бескомпромисни равногорски идеолог и песничка душа - вечито рањена због судбинског удеса његовог народа и земље од којих је био вечито раздвојен супротно своим хтењима. Човек који је, као и његов ратни командант "много хтео и много започео", али је вихор светски однео њега и његов рад... Поживео је готово стотину година и кроз његову се судбину осликала историја српског XX века."

Књигу можете наћи у нашој библиотеци.

На мрежи

We have 68 guests and no members online

Колико познајете Рудо?

Линкови


 

Сва права задржана. 2014. Народна библиотека "Просвјета" Рудо