^Back To Top






Питалице

Шта радите гласници
Скупљамо војску
Шта радите ковачи
Кујемо мачеве 
Шта радиш везиљо 
Заставу везем
Шта радите стражари
Палимо зборне ватре
Шта радите орачи
Преко кланаца преко река
Кроз планине пуне долина
Под кнежев барјак журимо
Шта радиш кнеже
Име потомству завештавам
Шта радите архијереји
Ми бога за победу молимо
А шта радиш Тодоре
Тешем даске укопнице.

Прочитај више...

"Увек су ме збуњивале речи свет, слава, жртва и узалуд. Слушали смо их стојећи на киши скоро ван домета слуха, тако да су само довикиване речи допирале до нас, и чекали смо их на прокламацијама излепљеним дуго времена једној повише друге, по стубовима, и ја нисам видео ништа свето, и ствари које су биле славне нису садржавале ничег славног и жртве су биле као обори у Чикагу, само се са тим месом није могло ништа друго урадити него да се укопа. Било је много речи које човек није могао да слуша, и најзад само имена места имала су неког достојанства."

Прочитај више...

Шекспирови сонети обухватају 154 песама у форми сонета, чије су средишње теме пролазност времена, љубав, љепота и морал. Сонети писани у форми од катрена и куплета подијељени су у три групе. Првих 126 сонета су упућени младићу, 26 Црној Дами, а посљедња два сонета се односе на бога љубави Купидона.

Прочитај више...

Историјском трибином која је одржана  10. јула  2018. у Дому културе у Рудом у оквиру Петровданских  културе, обиљежена је стота годишњица од завршетка Првог свјетског рата и ослобађања Рудог.

Прочитај више...

Gledam žene gdje čekaju brašno i petrolej na kiši. Kod mene u peći pucketa vatra i modri plamičci plešu u crvenom i toplo je. I puna je glazbe soba moja i snova i boja. A vani ludi vihor duva i pljušti kiša sa snijegom. Na tom vjetru, šibane vodenim mlazom, čekaju žene na kiši brašno i petrolej. Po cijele dane stoje te žene na ulici, kiša pada, a sive i crne magle sablasno se gone nad gradom. Puši se kiselkasti miris hljeba i vonj pjenice iz magle, a gladne žene, prljave, bolesne, trudne žene čekaju i čekaju. Pada čađavi snijeg, a gomila golog gladnog roblja stisla se kao jato oprženih ptica, zavila se u raznobojne krpe i šalove - gdjegdje po koji tužni razderani kišobran - drhturi i zebe na crnim lokvama kišnice što se lije po crnom asfaltu. Nijema jadna tužaljka diže se u magle, a ne čuje je nitko. Ludi grad pije, opija se i pleše, a te žene stoje i čekaju.

Прочитај више...

На мрежи

We have 15 guests and no members online

Линкови


 

Сва права задржана. 2014. Народна библиотека "Просвјета" Рудо